Pojam lepote je varirao kroz epohe i u velikoj meri je zavisio od kulture i običaja različitih civilizacija. Moda se menjala kroz vekove, ali je uglavnom bila izraz statusa i privilegija povlašćenog sloja ljudi.

Mesopotamija i stari Egipat

Drevna sumerska šminka je bila veoma slična šminki starog Egipta. Te dve civilizacije su se paralelno razvijale, i ne zna se koja je kultura starija, ali, za razliku od Egipta, u mesopotamiji je došlo do dugotrajnijeg ujedinjavanja plemena, te je njena istorija obeležena stalnim sukobima. Ipak, postoji osnova na kojoj počiva čitava mesopotamijska civilizacija, a to zajedničko nasleđe uspostavili su Sumeri.

Istoričari su otkrili da su ljudi u Mesopotamiji bili veoma zaintersovani za negu tela. Čini se čak da su koristili i parfeme, napravljenje od biljaka natopljenih vodom i uljem, korišćene i u obe svrhe: kozmetičke i medicinske. Takođe otkrili da su dosta koristili šminku, čuvajući je i održavajući u morskim školjkama. Mnoge od njih pronađene su u grobnocama i sadrže crvenu, dok su žuta, plava, zelena i crna pigmenti.

Baš kao i u drevnom Egiptu, kajal (kohl) je bio korišćen oko očiju kao zaštita od bakterija i crvenila očiju (igi-hulu iliti zlo oko, kako su nazivali tu pojavu), što je bilo vrlo često tada. Izgleda da je kajal "pasta prvobitno napravljena od smole i ugljenisanog tamjana a kasnije od antimona (stibium) u prahu ili jedinjenja olova." Kajal se nosio kao maskara ili ajlajner, a kao karmin žene su koristile crvenu kanu, koja je na usnama trajala nedeljama. Tokom iskopavanja u Uru, dr Kenet Grejm je u grobnici pronašao melem za usne i smatra da ga je koristila kraljica Shub-ad. Ljudi su takođe oslikavali svoja lica belim olovom i cinoberom. Za kožu su upotrebljavali plovućac prah mangan oksid i tirkiz da naglase oči.

Ono što je još zanimljivo za Sumerce je činjenica da, pored toga što su makeup začetnici, koristili su i drobljene dragulje da ukrase lice i oči.

Frizure su takođe veoma bitne i izgleda da su se stilovi često menjali. Na primer, u ranom dinastijskom periodu muškarci su brijali glavu, a žene su puštale svoju dugu kosu, ali u akadskom periodu, neki muškarci su nosili takasastu kosu. U drugim periodima su lokne i facial hair bili u modi, a kraljevi su uvek modni kreatori. 

Kao i u Mesopotamiji i kod starih Egipćana i žene i muškarci veliku pažnju posvećivali negovanju lica i tela, a kozmetika je bila usko povezana sa medicinom. Sređivanje je bio dnevni ritual koji je trajao satima. Depilirali su suvišne dlačice, a brijanje glave, osim regiskih razloga, primenjivalo se i zbog klime i higijene.

Koristili su razno bilje i maslinovo ulje, a kožu su izbeljivali belim olovom. Pigmente za dekorativnu šminku dobijali su mlevenjem minerala-poludragog kamena (tirkiz, lapis lazuli, malahit) ili raznovrsnog bilja. Ruževe su izrađivali od zemlje crvenice (antimon) pomešane s masnoćom, rumenila od soka smokava, senke od terakote i crni kajal od ugljena za oči i obrve. Koristila se kana za bojanje kože i kose. Obrve i očne kapke obrubljivale su crnim ugljenom u obliku ribe, a kapke bojile u zlatnu, tirkiznu ili crvenu boju. Nefertiti je praktično bila prvi model na svetu. Ime joj u prevodu znači Savršena, a njeno lice krasilo je mnoge hramove.

Najslavnija Kleopatra imala je najskuplji makeup koji su proizvodili sveštenici, a sastojke nabavljali iz Sirije. Koristila je poprilično posebnu kozmetičku preparaturu: maske za lice od nojevih jaja, mleka, lekovite egipatske zemlje i brašna. Telo je polirala finim kamenom, a nakon tog pilinga na kožu je mazala palmino, orahovo i maslinovo ulje. Nakon svih tretmana, na čitavo telo je stavljala makeup – pastu od blata s Nila pomešanu sa zlatnim česticama i eteričnim uljima. Taj makeup je zapravo bio i zaštita od sunca i insekata. Oči je bojila u plavo jer je to simbolizovalo Nil. Neki čak tvrde da je navodno ona napisala prvu zbirku kozmetičkih receptura za lepotu. Drugi se, pak, ne slažu sa njima. Kako god bilo, Kleopatra je svakako ostavila svoj trag. 

U Bibliji se spominju kozmetička znanja u području stare Palestine – navode se masti i ulja za masažu, rumenila, boje za obrve i trepavice.

O svemu tome svedoče i brojni pronađeni kozmetnički instrumenti i palete korišćene za pripremu kozmetičkih sastojaka za lice i telo, koji datiraju iz 4.milenijuma pne.